Da. Kozje mleko se vari u organizmu značajno brže od kravljeg i ovčijeg. Razlog su pre svega manje masne globule i kraći lanci amino kiselina. Kozje mleko je po svojim osobinama vrlo slično humanom.

Verovatnoća da osobe koje imaju netoleranciju na laktozu u kravljem mleku pate i od netolerancije na laktozu u kozjem mleku je svega 10%. Razlog je upravo velika probavljivost kozjeg mleka iako količinski kravlje i kozje mleko sadrže vrlo sličan procenat laktoze. Osobama sa ovim problemom se uvek preporučuju fermentisani proizvodi od mleka, poput jogurta, ili probiotskog napitka, pa čak i pojedini sirevi, po mogućstvu kozji.

Alergijska reakcija je pre svega vezana za proteinski sastav. Pojedina ispitivanja kažu da svaka druga osoba kod koje kravlje mleko izaziva alergijsku reakciju imaće istu vrstu problema i sa kozjim mlekom. Ipak, kada je reč o zdravstvenim aspektima potrebno je obavezno se konsultovati sa lekarima odgovarajuće struke.

Na raspoloživim izvorima na internetu se može pronaći niz studija koje govore o proverenim, i nedokazanim nutritivnim i zdravstvenim benefitima kozjeg mleka. Ne treba se uzdati u neprikosnovenu istinitost bilo koje od njih, već uporište treba tražiti u mišljenju lekara i ispitivanjima koja su zasnovana na ustanovljenoj i standardizovanoj metodologiji.

Pojedina istraživanja govore o tome da surutka od kozjeg mleka daje značajan doprinos zdravlju jetre, te da pomaže lečenju niza bolesti uključujući i masnu jetru. Može se pročitati i da kozji jogurt i probiotski napitak imaju vrlo blagotvorno dejstvo na probavni trakt, ali i na respiratorni sistem.

Priča se da kozje mleko poseduje antiupalna svojstva, da pozitivno utiče na zdravlje kože, da jača metabolizam zbog prisustva značajnih minerala, štiti srce zbog povećanog sadržaja „zdravih“ masnih kiselina, da pomaže u borbi protiv anemije zbog prisustva bakra i gvožđa.

Kozje mleko sadrži nešto povećanu količinu selena kao i za ljudski organizam bitne supstance taurin, zbog čega se smatra da pozitivno utiče na jačanje imuniteta i razvoj centralnog nervnog sistema.

Najhrabrija istraživanja dodeljuju kozjem mleku i pojedina antikancerogena svojstva.

I hedonisti mogu da se opuste kada konzumiraju kozje mleko, jer masti i proteini koje ono sadrži spadaju u kategoriju „dobrih“, brzo se probavljuju i time zapravo pomažu smanjivanju telesne težine.

Još jednom ističemo, sve informacije koje smo ovde izneli treba proveriti sa lekarima i nutricionistima pre nego što usvojite bilo koji zdrastveni aspekt kozjeg mleka.

Koze su vrlo nežne i inteligentne životinje. U Evropi se u 90% slučajeva kao mlečne koze koriste rase Alpina i Sanska. Da ne bude zabune, Sanska koza ne vodi poreklo sa Balkana i ne treba je mešati sa dobro poznatom starom domaćom belom kozom.

Štaviše obe pomenute rase poreklo vode sa švajcarskih Alpa. U različitim zemljama od ove dve vrste su izdvojene domaće autohtone sorte. Sanske koze, karakteristične po izrazito beloj boji dlake, imaju veću mlečnost, ali nešto manji sadržaj masti i proteina.

Alpske koje su braon boje sa crnim „detaljima“, daju nešto manje mleka, ali ono ima malo veći sadržaj masti i proteina. Pored ove dve u uzgoju u Evropi se izdvaja još i Anglo-nubijska rasa koju karakterišu oborene uši i koja daje mleko povećane mlečne masnoće.

Ne. KOZARI koriste isključivo kozje mleko sa srpskih farmi u svojoj proizvodnji.

Za raliku od mnogih drugih proizvođača, BEOCAPRA koriste isključivo od kozje mleko u proizvodnji svojih KOZARI proizvoda. U samom pogonu za preradu implementirani su visoki standardi kvaliteta i bezbednosti poputi ISO 9001, FSSC ISO 22000, HACCP. Osim toga, kompanija poseduje dozvole za izvoz svojih proizvoda na tržište EU i u Rusku federaciju. Pogon za preradu mleka je urađen po visokim standardima i u njemu je smeštena oprema nove generacije. Ipak samu proizvodnu karakteriše dosta ručnog rada i tradicionalni način izrade mnogih sireva.

Na engleskom „double-cream“ na srpskom ekstramasni sirevi su sirevi koji poseduju izrazito visok sadržaj mlečne masnoće, čak preko 60% u suvoj materiji sira. KOZARI proizvode liniju najfinijih mekih, sazrelih sireva sa plesnima koji spadaju u kategoriju ekstra-masnih, i koji poseduju gotovo 40 grama masnoće u 100 grama proizvoda.

Sirevi sa zrenjem su sirevi koji se nakon bazične proizvodnje ostavljaju da sazrevaju o kontrolisanim uslovima, što se odnosi pre svega na temperaturu i vlažnost. Takvi uslovi pogoduju razvoju korisnih mikroorganizama, poput bakterijskih starter kultura i plemenitih belih plesni. Sirevi KOZARI obično sazrevaju 10-20 dana, u zavisnosti od vrste.

„Artisanal“ sirevi, mogli bi se na engleskom nazvati i „craft“ sirevi, a na srpskom bi to bili ručno pravljeni, ili zanatski sirevi. Radi se o proizvodima za koje je potrebno da osobe koje ih stvaraju ulože dosta ručnog rada, te da poseduju posebne veštine. KOZARI poseduju niz ovakvih sireva od kojih se pojedini ručno nalivaju u kalupe, seku, sole, posipaju dodacima, stavljaju na police za zrenje, umotavaju u lisće kestena, okreću na policama svakog dana, pakuju itd.

Jogurt je tečni, ili polučvrsti proizvod koji se dobija tako što se u pasterizovano mleko dodaju pozitivne bakterijske kulture „Streptococcus thermophilus“ i „Lactobacillus delbrueckii subsp. Bulgaricus“.

Ove kulture dovode do fermentacije mleka, to jest do pretvaranja dela mlečnog šećera (laktoza) u kiselinu. Ovim se postiže da se mleko u kontrolisanim uslovima „zgušnjava“, to jest da mu se povećava viskozitet, ali i da dobija prijatnu kiselost, što na kraju doprinosi jedinstvenom osećaju pri konzumaciji. Probiotski proizvodi osim jedne, ili obe jogurtne kulture sadrže i neku koja se smatra probiotskom, kao što je „Bifidobacterium bifidum“.

Probiotski proizvodi od mleka su što se tiče teksture i konzistencije slični jogurtima, ali se smatra da pojačavaju zdravstveni efekat, naročito prema digestivnom traktu. KOZARI jogurt i probiotikski napitaj „Čudo“ sadrže najfinije bakterijske kulture.