Osnova dimljenog sira je polutvrdi punomasni beli kozji sir, te se i on formira kao pravilne četvrtaste kriške različitih debljina. Nakon perioda starenja u periodu od najmanje dvadeset dana, beli sir se vadi iz posuda, suši i zatim hladno dimi „tečnim dimom“.

Takozvani „tečni dim“ se proizvodi u kontrolisanim uslovima iz prirodnog dima. Opasne supstance se uklanjaju iz prirodnog dima pre nego što se kondenzuje i rastvara u potpuno čistoj vodi. Kriške belog sira se potapaju u tečni dim i ostavljaju u njemu još jedan dan, nakon čega se izvade, dobro ocede i prosuše.

Sir ima nešto suvlji, ali veoma prijatan i blag dimljeni ukus. Tradicionalno, dimljeni sir se jede kao predjelo zajedno sa pršutom, slaninom, paradajzom, krastavcima i belim hlebom. Povećajte užitak konzumiranjem žestokog alkohola poput rakija od šljive, kajsije, kruške, dunje.